krov-hale-solarni-paneli

Energetska efikasnost montažnih objekata

Potreba za efikasnijim i ekonomičnijim rešenjima u oblasti građevinarstva rezultirala je prelaskom sa modernog na montažno graditeljstvo. Trenutan status montažne gradnje je tendencija preuzimanja primata nad klasičnom, a jedan od uzroka ovakvih kretanja je energetska efikasnost.

U uslovima kada je svet zabrinut za urušavanje prirodnih resursa čime se postalja pitanje budućnosti planete, a potrebe rastućeg stanovništva ne jenjavaju, tržište je reagovalo ponudom energetski efikasnih kapaciteta.

Montažna gradnja je jedan od načina da se na globalnu zabrinutost odgovori pozitivnim iskorakom, i to na način da se, ne samo poštuju propisani standardi po pitanju materijala, već se konstatno radi na usavršavanjima svih mogućnosti za podizanje postojećih kriterijuma kojima se definiše najveći stepen racionalnog korišćenja energije.

Energetska efikasnost-razumevanje pojma

Definicija energetske efikasnosti kaže da se radi o povećanju stepena efikasnosti procesa ili uređaja primenom modernih tehnologija ili savremenih servisa. Multidisciplinarnost, iz čega proizilazi i multifunkcionalna praksa, opredeljuje suštinu energetske efikasnosti.

Mašinstvo, elektrotehnika, menadžment i ekonomija, svaka od ovih naučnih oblasti daje svoj doprinos. Pod resor ekonomije potpada proračun isplativosti investicije, mašinstvo i elektrotehnika su “zadužene” za tehnička rešenja, a organizacija izvođenja projekta i njegove realizacije je oblast za koju je odgovoran menadžment.

Na koji način montažni objekti zadovoljavaju kriterijume EE

Budući da je montažna gradnja preuzela primat u savremenom svetu nekako se uz objekte ovog tipa, skoro pa podrazumeva visok stepen energetske efikasnosti, što naravno, ne mora biti slučaj. Pored toga što je oblast graditeljstva uređena određenim standardima, što materijala, što postupaka u samoj gradnji čime se podrazumeva samo određeni nivo energetske efikasnosti, čini se da je velika prepreka za prelazak na viši nivo stvar isplativosti.

Inovativni materijali koji su iznad standarda su skuplji od onih koji zadovoljavaju normative, a poznato je da budžet u mnogome određuje veličinu investicije. Problem sa ovakvim investicijama jeste da se vraćaju u dužem vremenskom periodu što, logično, podrazumeva da se umesto ulaganja u graditeljstvo ovog tipa, novac radije okreće ka obrtnim sredstvima. Srećom, ima i drugačijih slučajeva.

Ono što se pod energetski efikasnim objektom najčešće podrazumeva jeste da mora da ispuni određene kriterijume kada je u pitanju ušteda energije i to kroz odgovarajuću termoizolaciju, uključujući i zidne, podne i krovne obloge, ugradnju sunčevih kolektora, fotonaponske ćelije, toplotnih pumpi, mini vetrenjača i slično.

Od obloga montažnog objekta se očekuje da poseduju određeni koeficijent prolaska topline (UK). Koeficijent prolaska topline zida se definiše kao količina toplote koju zid apsorbuje u 1 sekundi na kvadrat površine kod razlike temperature od 1K izraženo u W/ Manji koeficijent prolaska topline znači da je izolacija bolja.

Poređenja radi, u klasičnoj gradnji, korišćenjem šupljog bloka debljine 25 cm i 10 cm ekspandiranog polistirena ostvaruje se vrednost od 0,3 W/m²K. Niskoenergetski montažni objekti imaju najčešće su od obloga debljine od 25 do 35 cm, pri čemu na izolaciju otpada preko 20 cm.

Načini na koji se gubi energija u objektu

Konstantan rast cena energenata uslovio je, prvo proračune, a potom su i ponuđena rešenja za racionalizaciju enegije unutar objekata. Često se čuju zamerke na račun dobro urađene izolacije spoljnih obloga, a da se vrlo malo uštedelo na energentima, naročito tokom grejne sezone.

U objektima u kojima je predviđen boravak ljudi (poslovni, industrijski, skladišni, sportski i sl. ) se drži da je potrebno ostvariti najmanje 21°C i to se smatra nekom prosečnom dnevnom temperaturom / računajući i temperaturu u periodima dana kada se grejna tela ne koriste u punom kapacitetu/.

Po nekim proračunima, najviše energije se izgubi kroz otvore, a to znači vrata i prozore, i to do 35%,  a slede i :

  • loša /slaba/ termoizolacija zidnih obloga (u procentima-oko 30 %),
  • kroz tavanicu i krov objekta- oko 25%,
  • kroz pod se gubi oko 10 % energije

Mogućnosti za poboljšanje koje pruža montažna gradnja

Prethodni pregled je koristan za sagledavanje mogućnosti za poboljšanje energetske efikasnosti postojećih objekata, budući da se može racionalno pristupiti otklanjanju problema. Za montažne objekte koji se tek planiraju, pored poštovanja standarda gradnje, moguće je razmišljati na temu poboljšanja određenih elemenata radi postizanje energetski efikasnijih rešenja, naravno, u skladu sa planiranim budžetom.

Mogućnosti za ostvarivanje visokog stepena uštede energije kod montažne gradnje su daleko veće nego kod klasične, i to posebno dolazi do izražaja kad se uključi komponenta kojom se određuje i ekonomičnost.

Toplotna izolacija kod montažnih objekata se podrazumeva u onom stepenu u kome se opredeljujemo za kvalitet termoizolacionih panela. Po nekim procenama, čak i  kod srednjeg stepena kvaliteta ušteda na toplotnim gubicima kod montažnih objekata u odnosu na klasičnu gradnju je i preko 50%.

Uz štedljivo podno/ zidni grejni sistem, ili čak korišćenje solarnih panela za zagrevanje, montažni objekti mogu dostići vrlo stepen energetske efikasnosti.